Dijabetes (šećerna bolest, diabetes mellitus) je hronična bolest kod koje organizam ili ne proizvodi ili neadekvatno koristi hormon pankreasa insulin. Dijabetes takođe može biti kombinacija oba mehanizma. Insulin kontroliše koncentraciju šećera (glukoze) u krvi i količinu šećera (glukoze) koji se apsorbuje u ćelijama. Kako mozak koristi isključivo glukozu, neophodno je da se nivo šećera održava na zadovoljavajućem minimumu.
U slučaju da je nivo šećera nedovoljan, odnosno nizak, (hipoglikemija) osoba nije u stanju da rezonski postupa, a ukoliko je previsok (hiperglikemija), osoba ima dijabetes.
Dijabetes (diabetes mellitus, visok nivo šećera u krvi) oštećuje male krvne sudove bubrega, srca, očiju, nervnog sistema i kapilarne mreže na periferiji. Zato nedovoljno liječen ili neliječen dijabetes može dovesti do oboljenja srca (kardiovaskularnih bolesti), (moždanog udara) šloga, bolesti bubrega, slijepila i oštećenja nervnog sistema i nerava posebno donjih ekstremiteta.
Kardiovaskularne bolesti i šlog su dva do četiri puta češći kod osoba sa dijabetesom. Učestalost ove bolesti raste svake godine i danas je na sedmom mestu po smrtnosti.
Postoje tri tipa dijabetesa: tip 1 (diabetes mellitus juvenilni, koji je insulin zavisni, što znači da pacijent mora da dobija insulin), tip 2 (diabetes mellitus, koji je insulin nezavisni) i gestacioni dijabetes.
Dijabetes tipa 1 (diabetes mellitus juvenilni) ima 5-10% osoba i uvek počinje u mlađim godinama života. Smatra se da kod juvenilnog diabetesa autoimuni proces napada beta-ćelije pankreasa koje luče insulin. Uzrok ovog autoimunog procesa je virusnog porijekla, smatra jedna grupa naučnika, dok drugi sumnjaju na neku grešku u ishrani.
